Noćni rad u Srbiji 2026 – obračun zarade i prava zaposlenih

Vlasnik i odgovorni urednik: Saša I.

Noćni rad od 22.00 do 6.00 plaća se uz uvećanje od najmanje 26% osnovice za te sate, ako već nije vrednovan u osnovnoj zaradi. Proverite satnicu, broj noćnih sati i odredbu o osnovnoj zaradi u ugovoru i opštem aktu. Zakon o radu, čl. 62 i 108.

Poslednja provera: 28. septembar 2026.

Šta se smatra noćnim radom?

Noćnim radom smatra se svaki rad obavljen u periodu:

Nije važno kako poslodavac naziva smenu. Ako deo rada pada između 22 i 6 časova, ti sati predstavljaju noćni rad.

Primer

Ako zaposleni radi od 18.00 do 2.00 časa:

• rad od 18.00 do 22.00 predstavlja redovni dnevni rad;
• rad od 22.00 do 2.00 predstavlja četiri sata noćnog rada.

Uvećanje za noćni rad obračunava se samo za sate koji su stvarno provedeni u zakonskom noćnom periodu.

Kako se obračunava dodatak od 26%?

Zaposleni za noćni rad prima:

• redovnu zaradu za odrađeni sat;
• uvećanje od najmanje 26% od osnovne zarade za taj sat.

Ugovorom o radu, kolektivnim ugovorom ili pravilnikom može biti predviđen veći dodatak, na primer 30%, 40% ili 50%.

Obračun: cela noćna smena i deo smene

Pretpostavimo da osnovna vrednost radnog sata iznosi 500 dinara i da je zaposleni radio osam sati noću.

Ilustrativni obračun delimične smene: uz pretpostavljenu osnovnu satnicu od 500 RSD i raspored 18.00–2.00, osam redovnih sati čini 8 × 500 = 4.000 RSD. Samo četiri sata od 22.00 do 2.00 nose dodatak: 4 × 500 × 0,26 = 520 RSD. Zbir za te sate je 4.520 RSD bruto obračunske zarade pre drugih elemenata. To nije stvarni platni listić. Ako je noćni rad već vrednovan u osnovnoj zaradi, isti dodatak se ne pribraja automatski. Član 108 Zakona o radu.

Primeri ne uključuju porez, doprinose, minuli rad, prekovremeni rad, praznik i druge elemente mesečne zarade.

Kada se dodatak od 26% ne obračunava posebno?

Zakon propisuje dodatak od najmanje 26% ako noćni rad nije već vrednovan prilikom određivanja osnovne zarade.

To znači da ugovor o radu ili akt poslodavca može predvideti višu osnovnu zaradu upravo zato što zaposleni redovno radi noću.

U tom slučaju treba jasno proveriti:

• šta piše u ugovoru o radu;
• kako je određena osnovna zarada;
• da li je noćni rad izričito vrednovan;
• šta propisuje kolektivni ugovor ili pravilnik;
• kako je obračun prikazan na platnom listiću.

Noćni i prekovremeni rad istovremeno

Ako je isti sat istovremeno noćni i prekovremeni, zaposleni ima pravo na sabiranje dodataka:

• najmanje 26% za noćni rad;
• najmanje 26% za prekovremeni rad.

Ukupna vrednost takvog sata prema zakonskom minimumu iznosi najmanje 152% osnovne vrednosti sata.

Noćni rad na državni praznik

Ako zaposleni radi noću na dan praznika koji je zakonom neradni dan, pripadaju mu:

• najmanje 26% za noćni rad;
• najmanje 110% za rad na praznik.

Minimalno zbirno uvećanje iznosi 136%, pored redovne zarade.

Noćni, prekovremeni i praznični rad

Kada se istovremeno steknu sva tri osnova, procenti se sabiraju:

Koliko dugo zaposleni može raditi noćnu smenu?

Kada je rad organizovan u smenama koje uključuju noćni rad, poslodavac mora organizovati izmenu smena.

Zaposleni ne bi trebalo da radi noću neprekidno duže od jedne radne nedelje.

Rad noću duži od jedne uzastopne radne nedelje moguć je samo kada zaposleni da pisanu saglasnost.

Kada zaposleni može biti prebačen na dnevni rad?

Ako zaposleni radi noću najmanje tri sata svakog radnog dana ili najmanje trećinu punog radnog vremena tokom jedne radne nedelje, ima posebnu zdravstvenu zaštitu.

Poslodavac mora da mu omogući rad tokom dana ako nadležni zdravstveni organ utvrdi da bi noćni rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja.

Zaposleni treba da sačuva medicinski nalaz i pisanim putem zatraži odgovarajuću promenu rasporeda.

Da li je noćni rad isto što i rad u smenama?

Nije potpuno isto.

• Noćni rad odnosi se na rad od 22.00 do 6.00.
• Smenski rad predstavlja organizaciju u kojoj se zaposleni menjaju prema utvrđenom rasporedu.

Zaposleni može raditi u dve dnevne smene bez noćnog rada. Takođe može stalno raditi noću, iako formalno ne menja više različitih smena.

Zakon ne propisuje univerzalni obavezni dodatak samo za smenski rad. Takav dodatak može biti predviđen kolektivnim ugovorom, pravilnikom ili ugovorom o radu.

Ko ima posebnu zaštitu od noćnog rada?

Zaposleni mlađi od 18 godina

Zaposleni mlađi od 18 godina ne sme raditi noću, osim u posebno propisanim slučajevima, uz odgovarajući nadzor i zaštitu.

Trudnice i zaposlene koje doje

Trudnica i zaposlena koja doji dete ne može raditi noću ako bi takav rad, prema nalazu nadležnog zdravstvenog organa, bio štetan za njeno zdravlje ili zdravlje deteta.

Roditelj deteta mlađeg od tri godine

Jedan od roditelja deteta mlađeg od tri godine može raditi noću samo uz svoju pisanu saglasnost.

Samohrani roditelj

Samohrani roditelj deteta mlađeg od sedam godina ili deteta sa teškim invaliditetom može raditi noću samo uz pisanu saglasnost.

Da li zaposleni ima pravo na odmor posle noćne smene?

Noćni rad ne ukida pravo na zakonski dnevni i nedeljni odmor.

Zaposleni po opštem pravilu ima pravo na najmanje:

• 12 sati neprekidnog dnevnog odmora u okviru 24 časa;
• 24 sata neprekidnog nedeljnog odmora kojem se dodaje dnevni odmor;
• odmor tokom rada u zavisnosti od dužine smene.

Raspored u kojem zaposleni završi noćnu smenu, a nekoliko sati kasnije počinje dnevnu, može predstavljati povredu prava na dnevni odmor.

Kako proveriti obračun noćnog rada?

Na obračunskom listiću proverite:

1. broj ukupnih radnih sati;
2. broj sati između 22.00 i 6.00;
3. osnovnu vrednost sata;
4. da li je prikazan dodatak od najmanje 26%;
5. da li je noćni rad već vrednovan u osnovnoj zaradi;
6. da li postoje dodatni prekovremeni ili praznični sati;
7. da li su procenti pravilno sabrani.

Čuvajte raspored smena, evidenciju dolazaka i odlazaka, elektronske poruke i obračunske listiće. Papirna staza je korisnija od maglovitog sećanja iz treće smene.

Šta ako poslodavac ne plaća noćni rad?

Zaposleni može najpre pisanim putem zatražiti objašnjenje i ispravku obračuna.

Ako problem ne bude rešen, može se obratiti:

• računovodstvu ili službi ljudskih resursa;
• sindikatu;
• Inspektoratu za rad;
• advokatu ili pravnom savetniku;
• nadležnom sudu radi naplate neisplaćene zarade.